Prikriveno oglašavanje – između ideala i prakse

Ako ste ikada sa mnom probali da pričate o moralu ili etici, najverovatnije sam vas prekinula onim što sam napisala i svom profesoru etike na kraju jednog eseja – moral je zamisao, a život je ono što biva (Derviš i smrt, Meša Selimović). I stvarno to mislim. Skoro nikad ne ulazim u rasprave o tome šta je dobro, šta je loše, šta je istina… Sva ta velika moralna načela je napisao neko vrlo grešan. Ne može se gledati u nebo i pisati zakone za ljude na Zemlji. Ne ide…

Ali! Nisam ni ja baš toliki anarhista i amoralista. Svetlo bih bacila na etiku u smislu konvencije tj. dogovora ljudi koji se bave nekom profesijom, o načelima bavljenja tom profesijom. A sve to sa ciljem postavljanja profesionalnih standarda i osiguranja kvaliteta. Svetlo se dalje usmerava na profesionalne komunikatore. Ključni pojam – ODGOVORNOST za javno izgovorenu reč u relacijama novinar/ka – PR menadžer/ka.

Najradije se sećam budućnosti*

Balkanci, da li ste spremni za budućnost!?

Čovečanstvo duguje deci najbolje što ima*

Zašto država, kao naša zajednička organizacija, mora imati jasnu politiku kada su u pitanju deca? Zbog svojih međunarodnih obaveza. Tačan odgovor. Međutim, postoji još jedan razlog. Suštinski. A to je –> ODGOVORNOST ZA SOPSTVENU BUDUĆNOST. Kada nema brige za decu, nema ni budućnosti. Je l’ ima nekoga ko se ne slaže sa tim? Tako sam i mislila…

Verovatno najbitniji element politike za decu jeste obrazovanje. Još jedan bitan element je borba protiv nasilja. Najzad, smanjenje nasilja u školama je neophodno zarad zdravog detinjstva. Kada se razmatra ovaj problem, uglavnom se govori o prevenciji nasilja u školama. Retko, skoro nikada, ne spominje se intervencija kada se nasilje dogodi. A upravo adekvatna intervencija može da doprinese smanjenju nasilja. Ne zove se ona bez razloga – sekundarna prevencija.