Čovečanstvo duguje deci najbolje što ima*

Zašto država, kao naša zajednička organizacija, mora imati jasnu politiku kada su u pitanju deca? Zbog svojih međunarodnih obaveza. Tačan odgovor. Međutim, postoji još jedan razlog. Suštinski. A to je –> ODGOVORNOST ZA SOPSTVENU BUDUĆNOST. Kada nema brige za decu, nema ni budućnosti. Je l’ ima nekoga ko se ne slaže sa tim? Tako sam i mislila…

Verovatno najbitniji element politike za decu jeste obrazovanje. Još jedan bitan element je borba protiv nasilja. Najzad, smanjenje nasilja u školama je neophodno zarad zdravog detinjstva. Kada se razmatra ovaj problem, uglavnom se govori o prevenciji nasilja u školama. Retko, skoro nikada, ne spominje se intervencija kada se nasilje dogodi. A upravo adekvatna intervencija može da doprinese smanjenju nasilja. Ne zove se ona bez razloga – sekundarna prevencija.

Mape uma – od šopinga do promene sveta

Odavno već imam problem sa linearnim razmišljanjem i pisanjem. To je verovatno zato što naš mozak nije ni podešen da razmišlja linearno, a celog života nas uče da svoje nelinearne misli projektujemo u redove teksta.

Mojim mukama je došao kraj kad sam otkrila mape uma. Radi se o sistemu ’zapisivanja’ misli na papir, ali tako da one ostanu što sličnije svojoj strukturi u našoj glavi. Ovu temu su razradili Toni i Bari Buzan u svojoj knjizi Mape uma. Ja sam potpuno samouka, ali možda će vam čitanje ove knjige olakšati nešto.

Jedno neobično obično pile

Ovo je priča o deliću života jednog levorukog deteta čiji su članovi porodice desnoruki. Pa iako je samo delić jednog života, ovakve situacije prate levoruke ljude kroz skoro ceo život. Jednostavno, u svetu desnorukih ljudi retko ko iz te većine razmišlja o tome da postoji neko ko  u odnosu na njih, sve radi ’’naopačke’’.