Prikriveno oglašavanje – između ideala i prakse

Ako ste ikada sa mnom probali da pričate o moralu ili etici, najverovatnije sam vas prekinula onim što sam napisala i svom profesoru etike na kraju jednog eseja – moral je zamisao, a život je ono što biva (Derviš i smrt, Meša Selimović). I stvarno to mislim. Skoro nikad ne ulazim u rasprave o tome šta je dobro, šta je loše, šta je istina… Sva ta velika moralna načela je napisao neko vrlo grešan. Ne može se gledati u nebo i pisati zakone za ljude na Zemlji. Ne ide…

Ali! Nisam ni ja baš toliki anarhista i amoralista. Svetlo bih bacila na etiku u smislu konvencije tj. dogovora ljudi koji se bave nekom profesijom, o načelima bavljenja tom profesijom. A sve to sa ciljem postavljanja profesionalnih standarda i osiguranja kvaliteta. Svetlo se dalje usmerava na profesionalne komunikatore. Ključni pojam – ODGOVORNOST za javno izgovorenu reč u relacijama novinar/ka – PR menadžer/ka.

Bonton na Mreži

Zamislite da na nekom mestu na Mreži ili van nje ugledate svoje reči, a da one nisu potpisane vašim imenom. Nije baš prijatno, zar ne?

Zašto se onda ljudima dešava da jednostavno kopiraju nečije reči, ne stave navodnike, niti navedu ime osobe koja je ‘kreator’ tih reči, a zatim ih stave na svoj Fejsbuk ili Tviter nalog ili negde drugde? Kada pored svog imena stavite neke izreke, ili zapravo bilo kakve izjave, a da pri tome ne stavite navodnike, to znači da su to vaše reči. Ali, nekada nisu. Zašto se kititi tuđim perjem?

Društveni mediji kao izvor informacija

Načini na koje dolazimo do informacija menjaju se u vremenskim intervalima koji se mere jednocifrenim brojem meseci. Ne tako davno, korišćenje Gugla za pronalaženje infomracija je bilo revolucionarno. Danas, zbog činjenice da broj korisnika društvenih mreža raste geometrijskom progresijom, niko ne bi smeo sebi da dozvoli da taj resurs i alat zanemari.

Društvene mreže više nisu budućnost komuniciranja. One su već uveliko sadašnjost i nešto što treba iskoristiti.